Рекоше да се морам опростити од Тебе...

Како, на који начин?

Срце дрхти, руке се тресу, на очи не видим...А морам...

Како да наставим даље? Кога да питам? Ко да ми каже шта да урадим? 

Ти си био мој живот...Да ли си то знао?

Мој једини брат...

Кажу отишао је и више се неће вратити...

Како је то могуће, па није се ни поздравио, отишао је насмијан, као и сваки други дан...?

Кога сада да "уређујем" и дочекујем, коме да угађам и да се радујем?

Тек си отишао, а већ ми недостајеш...

А били смо тако срећни...Мајка здрава, пуна кућа весеља и разговора...

Кажу, преселио се на небо, да живи са анђелима...

Све док сам жива, његов дом ће бити у мом срцу и сваки откуцај ће бити и за њега...

Путуј с анђелима, мој вољени брате и нека твоја племенита душа нађе мир и спокој у Царству небеском...

Твоја сестра Бојана