Tata,

danas mi se čini da je tuga veća, nego svih ovih dana zajedno. Prošla je godina, a ja još negdje u sebi očekujem da ćeš doći, a nećeš doći.

Godinu dana pokušavam da naučim živjeti sa tim. Nekada mislim da sam uspjela, da sam jak, da život ide dalje. A onda dođe ovakav dan i shvatim da neke tuge i praznine nikada ne prolaze. Samo naučimo da živimo sa njima. Nedostaješ mi u velikim stvarima, a još više u onim najmanjim. Godina je prošla, ali ja te nisam ostavila u toj godini. Nosim te sa sobom svaki dan. I dok mene bude bićeš i tebe u srcu mom. Po dobru ćemo te pamtiti, sa ponosom pominjati i od zaborava čuvati.

Volim te, tata.

I nedostaješ mi više nego što ću ikada znati napisati.

POČIVAJ U MIRU

Tvoja Daca