Када умре отац, одједном почне да дува вјетар.
Оштар студен , што пролази кроз кости! Стојиш на вјетрометини и не знаш куд би. Онда загрлиш себе објема рукама, покушаваш да се угријеш и надјеш заклон, али заклона нема, јер ти је умро отац - најбољи заклон од свих.
Зато никад не реци УМРО МИ ЈЕ ОТАЦ!
Реци срушио се један ВЕЛИКИ ЗАКЛОН који ме је штитио од свих животних тешкоћа!
Зато моја љубав и захвалност према Оцу никад неће стати у обичан текст!

Са вјером у Бога и у живот вјечни ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ!

Воли те твоја Снекија.❤️