Кћери наша вољена,

Осам година прође откако си насилно отргнута од нас,
а ми и даље тражимо снагу да прихватимо оно
што срце никада неће моћи прихватити.

Прошле су године, а као да је јуче био онај дан
када је заувијек утихнуо твој осмијех
и када је наш дом остао без тебе.

Осам година без твог гласа, загрљаја и осмијеха,
осам година питања без одговора,
осам година празнине коју ништа не може испунити.
Али ниједна година није успјела да избрише
твој лик из наших мисли и твоје име из наших срца.

Драга наша Слађо,

Сваки август носи посебну тежину.
Враћа нас на онај кобни августовски дан
када се наш живот заувијек промијенио.

Кажу да вријеме лијечи све...
Не лијечи.
Само нас научи да живимо са оним
што никада нисмо жељели прихватити.

Пролазе дани, мјесеци и године,
али љубав према теби не пролази.
Недостајеш нам у сваком дану,
у свакој радости и сваком породичном тренутку.
Недостаје нам твој осмијех, твоја доброта
и она топлина коју си доносила у наш дом.

Нема те међу нама,
али си сваког дана са нама —
у нашим мислима, у нашим успоменама
и у сваком откуцају наших срца.

Твој живот је прерано прекинут,
али успомену на тебе нико и ништа не може прекинути.
Живјећеш докле год живимо ми,
а наша љубав према теби трајаће вјечно.

Почивај у миру, анђеле наш,
наша вољена кћери и сестро.
Нека ти је вјечна слава и хвала
за сву љубав коју си нам дала.

Заувијек те воле, памте и за тобом тугују
тата, мама и брат.