​Pola godine je prošlo, moj Savo, a ja i dalje refleksno pogledam tamo gde si sedeo, čekajući tvoj osmeh. Sudbina te je uzela prerano, srušivši sve naše zajedničke planove, kafe i radne dane.
Bio si mi sve u jednom – bratska krv, oslonac u poslu i drug kakav se rađa samo jednom. Tvoja dobrota me obavezuje da te nikada ne prepustim zaboravu. Dok god radim i živim, bićeš tu, u svakoj misli i sećanju. Počivaj u miru nebeskom.

Porodica Lero