Драги Немања,

Време пролази, али успомена на тебе не бледи, а туга не јењава. Понекад ми се учини да си и даље ту, као да ћу сваког тренутка чути твој глас или да ћеш се однекуд појавити.

Недостајеш у сваком дану, у свакој мисли и у свему што ме на тебе подсећа.

Жао ми је што си отишао прерано. Волео бих да си остао ту са нама, да смо имали још времена, још разговора и још заједничких тренутака. Много тога је могло да буде другачије, али остаје ми да се са тим тешко мирим.

Заувек те носимо у срцима.Много нам недостајеш.

Твој рођак Дућо.