Brate…

Teško je pronaći reči koje mogu opisati prazninu koja je ostala otkako te nema. Kao brat, kao oslonac, kao osmeh koji je uvek znao da rastera tugu, bio si srce naše porodice. Uvek zaštitnik, uvek podrška, uvek tu kada je trebalo. Tvoja dobrota nije imala granice. Tvoja ljubav prema porodici bila je čista i iskrena. Imao si malo godina, ali si iza sebe ostavio trag kakav mnogi ne ostave za ceo život. Naučio si nas šta znači voleti bezuslovno, šta znači biti čovek.
Nedostaješ nam u svakom danu, u svakoj porodičnoj tišini, u svakom praznom mestu za stolom. Ali dokle god pričamo o tebi, dokle god te se sećamo, ti nisi otišao, živiš u nama.

Sestra Ranka i zet Srđan Tepavčević