Драга наша сестро, ево прође пола године од када си нас напустила. Заувијек су заспале плаве очи
пуне оптимизма, утихнуле ријечи пажње… нема твог позива, нема тог доласка…Сјећања навиру, бол у души не јењава.
Вјечно ћеш живјети у срцима својих најмилијих кроз најљепше успомене које нас подсјећају на сва наша окупљања и дружења. Нека твоја племенита душа почива у миру Божијем,
а ми ћемо те са поносом и поштовањем чувати у најљепшем сјећању.

Вјечни ти мир и слава заувијек!

Воле те твоји:
брат Рашо и сестре Славка и Невенка.