Драга мама,

Данас су двије године како ниси више са нама. Године које се не мјере временом већ празнином која је остала након твог одласка. Недостајеш ми, да ме загрлиш, да ме пољубиш, да ми се насмијеш...

Твоја доброта и племенито срце били су свјетлост у нашим животима. Недостајеш сваког дана у тишини, у мислима, у сваком тренутку радости и туге. У сваком твом погледу било је разумијевања, у сваком загрљају утјехе, а у свакој ријечи снаге да наставимо даље.

Неке боли никад не прођу, само научимо да живимо са њима.

Мама, зaувијек ћемо те вољети, памтити и носити у срцима.

Почивај у миру и нека те анђели чувају.

Твоја кћерка Јелица са породицом.