Драги наши Бруно,

Увијек си био наша подршка и стуб и ослонац. Тихо и ненаметљиво си ишао кроз живот савлађујући бројне препреке и увијек чувајући поштење и образ. Иако знамо да ће смрт неумитно доћи, све се брзо десило, и ми смо потпуно неспремни, и не можемо да нађемо ријечи да опишемо тугу и бол коју осећамо. Али на ситу свега писаног и неписаног, изреченог и сакривеног - остаје Љубав. Жртвена љубав којом си нас обасјавао, проливајући зној и трошећи несебично свој живот, дајући нам оно што ни сам ниси имао и увијек бринући за нас. Љубав Божија да те одржи у вечном памћењу и нама да снаге да кроз ово прођемо са мање јецаја и да будемо поносни и срећни јер си био наш: супруг, отац, дјед и свекар.

Супруга Ана, синови Славко и Здравко, невјесте Милица и Миљана.