Драги Мићо,
Са годинама које пролазе празнина је све већа. Боли изненадни растанак, боле успомене које не блиједе. Вријеме није лијек већ свједок бола и празнине што си прерано отишао и што ниси са нама у свему што је прошло и у ономе што долази. Остало је много неостврених жеља и неиспричаних прича. Почивај у миру Божијем а ми ћемо те се са поносом сјећати кроз лијепе успомене спомињати и од заборава чувати.

Твоја Бранка са дјецом